Из школске задаћнице

Сви смо ми понекад странци у овом свијету

У дјелу „Странац“ сусрео сам се са фасцинантном личношћу главног лика Мерсоа, кога је снашла људска судбина али који нема ништа људско изнутра. Његова безосјећајност, мањак емпатије и несхватљив приступ животу удаљавају га од остатка његове врсте и чине га странцем модерног друштва.
Мерсо се апсурдно нађе у сплету, за њега бесмислених догађаја, те апсурдно почини злочин, након чега бива осуђен на смртну казну. Он на крају разбија потребу за животом и готово радосно прихвата своју судбину, схвативши у каквом друштву се нашао. Друштво које напросто диктира осјећаје и схватања појединца. Друштво које човјеку не даје другог избора него да се покори.

Човјек не смије зависити од другог човјека. Човјекова криза је криза у свијести ума. Ум који не може више да прихвата старе норме, потребе и древне традиције, које су тако дубоко урезане у људску свијест, је на путу да постигне слободу од познатог. Ова позитивна промјена погледа на свијет око себе и унутар себе зависи искључиво од нас самих а не од неког другог. Јер, ко држи кључ моје димензије ако не ја сам, тог шароликог космоса схватања, погледа и осјећања. То је спектрум времена и творевина човјечијег ума.
У овоме нема ученика или учитеља, вође или господара. Ви сами себи сте ученик, учитељ, вођа, господар, ви сте једноставно све. „Чини шта ти је воља“ биће читав закон живота. Јер на крају магленог пута, оно што нађеш биће вјечна смрт, никоме нећеш недостајати...
Срђан Малић

Домановићева сатира - Прошлост или садашњост ?

У сјајном Домановићевом дјелу „Вођа“, које је написано за сва времена, видимо не само прошлост и садашњост него и будућност. Расправу на питање да ли нас слијепи воде давно смо завршили, преостаје нам само да тај пакао проживљавамо изнова и изнова.
Толико ријечи, знакова и дјела које не можемо или не желимо разумјети говоре нам да правог вође нема и да ће нас свако на свој начин водити у пропаст. У многим животним ситуацијама сами себе нисмо могли да поведемо до позитивног рјешења а камоли да нас неко други доведе.
„Дјело за сва времена“ ће нам увијек рећи гдје ћемо погријешити али не и како ту грешку избјећи. Не мислимо исто, не живимо исто. Превише рогова у једној врећи која је од папира, превише подијељености, неморалног размишљања и свега оног што ће нам затворити очи онда када нам буду највише требале. Изгубљени у времену и простору тражићемо одговоре, отворених уста, тупог погледа гледаћемо једни у друге тражећи кривца у временима и неким другим људима. Прегажени проблемима за које видимо само једног кривца и чешкајући се по глави размишљаћемо и размишљамо о оном прије и говорити како је онај прије био бољи а у ствари су исти...
Сваки дан иста прича, прича о будућности и бољим временима, о новим Обилићима, о оном за чим нам срце жуди. Неостварени снови и рањиви људи су као изгубљена дјеца која ће објеручке прихватити првог оног ко им пружи руку и покаже слаткиш, који ће као свјетионик засвијетлити у њиховим очима.Али можда нам тако и треба, нисмо толерантни једни према другима, мржња и завист у очима, срце од камена које је давно престало вољети.
На крају свега остаћемо крај пута као запрљан цвијет. Временом ће га киша испрати, али том цвијету нико неће гарантовати да ће остати чист и увенути у миру.
Не можемо устати и борити се када немамо сви исте циљеве а крв не би требало узалуд проливати. Приклонити се већини, остати збуњен, разочаран и убијен у појам, полако одбројавати дане који су нам преостали. Чекати крај и не надати се бољем...
Славиша Ђурковић

Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној

Својим доласком на свијет  човјек упада у једну велику замку, замку која се зове живот. Вријеме непрестано тече. Из дана у дан постајемо зрелији и почињемо се сусретати са проблемима и тешкоћама у животу. У данашње вријеме је јако тешко нешто постићи. Каже се да је власт право управљања, господарења, кориштења моћи. Управо то наши политичари раде. Користе своје положаје и господаре над нама. Узимају све што се узети може, мислећи само на своју добробит. И они најбогатији и најокрутнији једва се изборе за своје. Ашта ће сиромашни и добродушни људи? Често се питам куда овај свијет води? Зашто је то тако? Сви ми имамо право да живимо и поштено зарађујемо за своје породице, али нажалост из године у годину сируација је све гора. Не тражимо ми ништа на тањиру само желимо поштено зарадити.Тешко ће нам то усјети јер и што има радних мијеста запошљавају се одабрани. Понекад мислим да сами требамо тражити своја права и изборити се за своју будућност, не гледајући како ће другима бити. Опет, када мало боље погледам то је веома себично од нас, не требамо бити такви.Једноставно у животу ништа не можемо сами. Потребна нам је нечија подршка. Сигурна сам да има правде и да ће поштении добри људи наћи своје мјесто у овом окрутном свијету. Преостаје нам само да корачамо у будућност, вјерујемо у испуњење својих снова и живимо у нади за бољу будућност.
Џенана Хиртић

Распоред звоњаве

Прва смјена Друга смјена
1. 07.30 - 08.15 1. 13.30 - 14.15
2. 08.20 - 09.05 2. 14.20 - 15.05
3. 09.20 - 10.05 3. 15.20 - 16.05
4. 10.10 - 10.55 4. 16.10 - 16.55
5. 11.00 - 11.45 5. 17.00 - 17.45
6. 11.50 - 12.35 6. 17.50 - 18.35
7. 12.40 - 13.25  

Телефони:

Секретар: 053 - 242 - 851
Рачуновођа: 053 - 241 - 260
Зборница: 053 - 200 - 360
Портир: 053 - 223 - 067
Факс: 053 - 242 - 652
и 053 - 241 - 851
E-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Joomla Templates by Joomla51.com